Нећак Маријан освећује ујака Мијата 0001    Коња кује хајдуче Михате, 0002    Коња кује, гледа на Котаре, 0003    Књигу пише котарској господи: 0004    »На знање вам, котарска господо, 0005    Ако ћете мировати с миром, 0006    По Котару сребро покупите, 0007    Хајдуцима токе сакупите. 0008    У мене је тридесет хајдука, 0009    Тридесет ми сакупите тока: 0010    Сваком другу току од три оке, 0011    Мени Михи од четири оке, 0012    Другу моме Жеравици Виду 0013    Њему кујте крила злаћенога, 0014    Да се Виде меду дружбом позна.« 0015    А кад књига дође у Котаре, 0016    Ма се њима с мање не могаше, 0017    Хајдуцима токе саковаше, 0018    Благо пошљу у гору зелену 0019    А на руке Михату хајдуку, 0020    А Михат га д’јели по дружини. 0021    Све је Михат л’јепо под’јелио, 0022    Себи даде крила злаћенога. 0023    Говори му Жеравица Видо: 0024    »Ој Михате, од горе соколе, 0025    Подај мени крила злаћенога; 0026    То је крило за мене ковано, 0027    И мени је у гору послано.« 0028    Мучи Михат као да не чује, 0029    Други му је волат говорио: 0030    »Ој Михате, горска изјелице! 0031    То је крило за мене ковано, 0032    И мени је у гору послано!« 0033    Мучи Михат, као да не чује, 0034    А трећи му волат говорио: 0035    »Ој Михате, горска лупежино, 0036    Дај ти мени крила злаћенога!« 0037    Тешко се је Михат расрдио, 0038    Ножем га је по пасу удрио, 0039    Пос’јече му свиленога паса 0040    А под пасом срмену јечерму, 0041    Под јечермом танахну кошуљу, 0042    И мало му меса захитио, 0043    Па побјеже, у кума Шимуна, 0044    С њиме нећак мали Маријане. 0045    Када Михат у Шимума дође, 0046    Дочека га кума невесело, 0047    Али јој је куме говорио: 0048    »Што си моја невесела кумо, 0049    Кум да сам ти, дарово н’јесам те? 0050    Моли Бога, драга кумо моја, 0051    Да нам љето, Ђурђев данак сване, 0052    Ја ћу тебе даровати л’јепо, 0053    Тебе, кумо, и кумића мога.« 0054    Али му је кума говорила: 0055    »Не ћеш више никадаре, куме!« 0056    То говори, гледа на таване, 0057    Да би с’ куме чему домислио. 0058    Пак изнаша крваве кошуље, 0059    Њему каже, гледа на таване. 0060    Ма се Михат домислит не може, 0061    Домисли се мали Маријане, 0062    На таване горе погледао: 0063    То ти види црног Арап-Мора: 0064    Клечи Моро на десно кољено, 0065    Уз образ је пушку прислонио 0066    И удара Михата хајдука. 0067    У зло га је мјесто погодио, 0068    Мало више свиленога паса. 0069    Једном рече: »Језус и Марија!« 0070    Другом рече: »Прими, Боже, душу!« 0071    Трећом рече: »Бјежи, Маријане!« 0072    То изусти, а душицу пусти. 0073    А побјеже мали Маријане 0074    Он побјеже у гору зелену. 0075    Ту ми наде младу Чобаницу, 0076    Ухити јој овна деветака. 0077    Говори му чобаница млада: 0078    »Пушти ми га, црни Арап-Моро, 0079    То ти први, а ни задњи није, 0080    Већ девети од синоћ до јутрос.« 0081    Кад је чуо мали Маријане, 0082    Пушти овна, а пође дјевојци, 0083    Чобаници младој говорио: 0084    »Н’јесам, душо, црни Арап-Моро! 0085    Би л’ за Мора казати умјела, 0086    Како бих га погубити мого? 0087    Ево теби тврду вјеру давам, 0088    Да се тобом оженити хоћу.« 0089    Говори му млада чобаница: 0090    »Почуј мене, незнани јуначе! 0091    Када вечер мркла нојца буде, 0092    Ти се сакри код мојих оваца, 0093    Кад ће доћи црни Арап-Моро 0094    Б’јеле моје одабират овце; 0095    Ти ћеш лако погубити њега.« 0096    Слуша добро мали Маријане. 0097    Кад је вечер мрклој нојци било, 0098    Сакрије се код б’јелих оваца. 0099    Не изишло ц’јела по сахата, 0100    Кад ево ти црног Арап-Мора, 0101    Стане б’јеле одабират овце. 0102    Привуче се јунак Маријане, 0103    Прико рука њега ухитио, 0104    Поможе му млада чобаница, 0105    Свезаше му руке обадвије 0106    Од лаката до б’јелих ноката: 0107    Црна му је крвца ударила. 0108    Проговори црни Арап-Моро: 0109    »Немој мени одс’јецати главе, 0110    Дат ћу теби силновито благо.« 0111    Ал говори мали Маријане: 0112    »Кажи мени, гдје ти стоји благо, 0113    Не ћу теби одасјећи главе.« 0114    Одговори црни Арап-Моро: 0115    »У Шимуна, Михатова кума, 0116    Ондје моје силновито благо.« 0117    Кад то чуо мали Маријане, 0118    Махне ћордом, одс’јече му главу, 0119    Па он пође двору Шимунову, 0120    Гдје га нађе, одс’јече му главу, 0121    А своју је куму загрлио, 0122    Загрлио, па је миловао. 0123    Ожени се младом чобаницом.